Arhitektonskim rešenjem rekonstrukcije i dogradnje Palate SANU zadržana je dominantna javna namena objekta koja je vezana za naučno-istraživačku delatnost, kao i njegova programska organizacija i sistem administrativnog i organizacionog funkcionisanja.
Osnovni izazov na izradi projekta rekonstrukcije i dogradnje Palate SANU bio je jedan prilično nefunkcionalan, devastiran i eksploataciono apsolutno neupotrebljiv, oblikovno nepotpun i sveukupno devalviran atrijumski/dvorišni prostor, arhitektonskim rešenjem potpuno funkcionalno i oblikovno reorganizovati, projektujući na njegovoj poziciji centralnu multifunkcionalnu, prevashodno koncertnu dvoranu, sa centralnim dvoetažnim holsko/galerijskim pročeljem, kao novim predvorjem ovog reprezentativnog zdanja.
Rekonstrukcija i dogradnja Palate SANU sistemski se odnosi na implementaciju dodatnih sadržaja unutar otvorenog, atrijumskog dela zatvorene blokovske strukture, u vidu centralne multifunkcionalne dvorane sa pristupnim jedinstvenim holskim prostorom i pratećim sadržajima koji su kao jedinstven funkcionalni stožer unutar centralne pozicije bloka direktno u funkciji Srpske akademije nauka i umetnosti.
Uz ponovno ostvarivanje autentičnih, izvorno pretpostavljenih, a sada arhitektonskim rešenjem reafirmisanih upravljenih pešačkih tokova, projektovanim predvorjem kao prostorno dominantnim delom Palate SANU dodatno je naglašeno raskršće horizontalnih i vertikalnih usmerenih komunikacionih tokova unutar samog objekta, čime je kroz arhitektoničnu slojevitost, pored upriličenog omaža arh. Andri Stevanoviću, reafirmacijom izvorno projektovanog komunikacionog motiva dodatno aktuelizovana i prostorna prohodnost preko kontaktnih zona centralnog predvorja, uz jednovremeno ostvarivanje i prostornih i programskihveza sa najznačajnijim delovima palate, Galerijom likovne i muzičke umetnosti SANU, Galerijom nauke i tehnike i parternim a potom i visokoparternim delom novoprojektovane koncertne dvorane.
Projektom je predviđena restauracija fasadnih platana svih uličnih fasada prema izvornom projektu iz 1912. godine, kao i rekonstrukcija autentične dekorativne markize nad mezaninom objekta čime je afirmisana secesijska dekoracija fasade duž centralne fasadne ravni, potom krovnne konstrukcije, kupole i svakako podkupolnog prostora.
Na fasadnom sklopu primenjeni su secesijski dekorativni elementi arhitektonske plastike u delu prizemlja, koridora i pasaža, sa jedne strane i neobaroknih elemenata arhitektonske plastike na višim etažama i iznad krovnog venca, sa druge strane.
Dekorativni elementi vučene i livene arhitektonske plastike u vidu floralnih arabeski, girlandi i secesijskih maski projektovani su od gipsa, prirodnog i veštačkog kamena i planirani su za rekonstrukciju.